Kako čujemo, a kako gubimo sluh?

Naše uho sastoji se iz tri dela - spoljašnjeg koje prima zvuk (čine ga ušna školjka i spoljašnji slušni kanal) srednjeg koji prenosi zvuk (bubna opna, tri slušne koščice) i unutrašnjeg - senzornog (puž-kohlea u kom se nalazi Kortijev organ) U unutrašnjem uhu se mehanička energija pretvara u električnu i prenosi električnim impulsima putem Kohlearnog nerva u centar za sluh u mozgu. Najčešće oštećenje sluha je konduktivna gluvoća ili nagluvost. Nastaje u srednjem uhu i leči se. Svi smo iskusili konduktivno oštećenje - kada smo prehlađeni, imamo infekciju uha ili kada imamo sekretornu upalu srednjeg uha. Sa prestankom prehlade ili upale, sluh se vraća u normalno stanje. Ipak,treba biti oprezan jer duge i nelečene upale srednjeg uha mogu da oštete srednje uho (prenosni mehanizam) i da zbog toga slabije čujete. Najrizičnije su upale uha kod dece, jer u ranom uzrastu mogu negativno da utiču na pravilan razvoj govora. Ređe i ozbiljnije oštećenje sluha je senzorineuralno oštećenje – kada se smanji osetljivost ćelija koje se nalaze u unutrašenjem uhu u Kortijevom organu preko kojeg čujemo. Ove ćelije se kod sisara ne obnavljaju i njihova smanjena osetljivost prouzrokuje oštećenje sluha. Postoji više razloga nastanka senzorineuralnog oštećenja a najčešći su: nasledno oštećenje sluha, nasledna predispozicija za oštećenje sluha, akustičke trauma (iznenadni jaki zvukovi na maloj udaljenosti – najčešće kod pripadnika vojske i policije), duga izloženost velikoj buci bez adekvatne zaštite itd. Slušni aparat se koristi kada neko ne čuje kako treba, bez obzira na uzrast, pol i godine, ukoliko se oštećenje ne može lečiti ili operativnim putem sanirati.

Kako se utvrđuje oštećenje sluha?

Najčešća metoda utvrđivanja oštećenja sluha je tonalna audiometrija odnosno merenje sluha. Prijatna je i bezbolna. Audiometrija upoređuje prag sluha ispitanika sa standardizovanim "nultim" pragom sluha, primenom čistih tonova, i izražava se u decibelima (dB). Audiogram je grafički prikaz audiometrije. Pokazuje slušno polje ispitanika prikazujući intenzitetski (ordinata) i frekvencijski (apscisa) raspon. Jačina praga sluha određuje se na temelju prosečnog praga sluha, odnosno proseka govornih frekvencija (500Hz, 1.000 Hz, 2.000 Hz, 4000 Hz) Normalan prag sluha se nalazi u intenzitetu od 0db do 25 db. Lakim oštećenjem sluha se smatra slučaj u kojem je prag sluha od 26db do 40 db. Ukoliko je prag sluha ispod ovih vrednosti, smatra se da je prag sluha ispod granice normalnog socijalnog kontakta i da bi trebalo nositi slušni aparat. Ukoliko imate bilo kakva pitanja i nedoumice u vezi sa dobijenim rezultatima audiometrije, pozovite nas. Ne ignorišite i ne potcenjujte oštećenje sluha. Vreme je ključan faktor. Ignorisanjem oštećenja sluha ono neće nestati, niti će proći samo od sebe. Odlaganjem nošenja aparata pogoršaćete problem. Kasnije navikavanje na slušni aparat je teže, jer se vremenom gubi navika slušanja. Posledice oštećenja sluha su mnogobrojne, a mnoge mogu biti sprečene jednostavnim nošenjem aparata.
Neke od posledica su:
-postepeno povlačenje iz sveta oko nas, usled nedostatka kvalitetne komunikacije,
-uvećanje nepoverenja prema drugima, čak i prema članovima porodice,
-uvećana mogućnost demencije.

Prvi znaci oštećenja sluha

Čujem, samo ne razumem najbolje, a to je zato što drugi nerazumljivo pričaju - najčešća je početna reakcija.

Na samom početku, televizija je mnogima prvi pokazatelj da nešto nije u redu. Kroz posao i u razgovoru sa porodicom, nađe se način funkcionisanja, ali kad je televizija u pitanju, dolazi se do zida koji nije moguće preskočiti. Obično sledi utisak da spikeri govore nerazumljivo, emisije u kojima se vodi živ razgovor ne mogu da se prate, kao ni serije i filmovi na poznatom jeziku. Sledi faza kada osoba ima utisak da i ukućani mrmljaju, a grad je previše bučan da bi na ulici moglo da se razgovara. Stres koji se pretrpi u pošti, banci, raznim službama postaje sve teže podnošljiv. Ljudi koji počinju da gube sluh čuju, ali ne razumeju ono što je rečeno. Ovakve situacije uglavnom ne pripisuju oštećenom sluhu, već gore navedenom nerazumljivom ili prebrzom govoru drugih. Zbog velikog raspona oštećenja sluha, od lakog do teških, dolazi i do odlaganja problema. Najčešće, kada osoba razgovara u zvučno dobro izolovanoj prostoriji i sa samo jednim sagovornikom, problema ne postoji. Ali, čim je prisutan još neki izvor zvuka, razumevanje se gubi. Tako ljudi postaju zbunjeni, jer ne razumeju kako to da nekad savršeno razumeju, a nekad ne razumeju skoro ništa.

Čujem kad pričam telefonom, a inače ne?

Još jedna situacija koja najčešće zbunjuje ljude jeste ta da prilikom razgovora telefonom odlično i čuju i razumeju, ali u živoj komunikaciji sa istom osobom, to nije slučaj. Na telefonima je često pojačan ton u slušalici, što nekome ko ne čuje dobro savršeno odgovara. Kada se na to pojačanje doda odsustvo drugih izvora zvuka i pojačana koncentracija osobe na sam razgovor, dobije se razumevanje koje nedostaje u drugim situacijama.

Zašto nekog savršeno razumem, a nekog ne?

Ovo je jedna od situacija koja je takođe zbunjujuća. Odgovor se krije u različitom oštećenju sluha. Često se dečiji i ženski glasovi ne razumeju kako treba, dok sa muškim nema problema ili obrnuto. Oštećenje sluha nije isto na svim frekvencijama, zapravo je retko linearno ili ravno. Zbog toga se javlja problem koji zbunjuje ljude i često ih navodi na pogrešan zaključak da nije problem u sluhu već u sagovorniku.
Ovakvi i mnogi drugi problemi mogu se rešiti nošenjem slušnog aparata. Na žalost, ljudima je to često poslednja opcija. Mnogo potrošenih nerava i vremena nije dovoljno da se odluče. Često ulaze u konfliktne situacije u kojima okolina nema razumevanje za njih, a i oni sami gube razumevanje za sagovornike. Problemi nastaju zbog obostranog nerazumevanja. Naprezanje i vika radi ostvarenja komunikacije iscrpljuje osobu, jer mu deluje da ga osoba ne sluša onda kada sa njom nisu licem u lice. Zapravo, osoba tada nije u mogućnosti da čita sa usana, i ne reaguje na komunikaciju jer ne čuje. Sama činjenica da je rešenje jednostavno i da bi za njih bilo dobro da nose aparat nije dovoljna da to i urade, jer je strah od promene i stigmatizacije veći. Stoga se loše osećaju kada ih na to nateraju deca, supružnici, partneri. Budite uključeni u život - oštećenje sluha se ne vidi sa strane. Oni koji ne znaju za postojanje problema nedostatak komunikacije shvataju kao nezainteresovanost za razgovor, distanciranost, lenjost ili “slabiji mentalni kapacitet”.

Zaštita sluha kao prevencija

Ćelije koje su zadužene za primanje zvuka u unutrašnjem uvu se kod sisara ne obnavljaju i kada oštećenje jednom nastane ono se ne može ispraviti. Čuvajte sluh! Ako radite u okruženju gde ste izloženi konstantoj buci nosite čepove za uši. Često jednokratni čepovi protiv buke nisu dovoljni da zaštite sluh. Možete da dođete kod nas i napravite čepove za uši po meri i na taj način dodatno smanjite rizik od oštećenja sluha. Ako stalno koristite slušalice za slušanje muzike, smanjite malo visinu zvuka. Većina modernih uređaja od telefona do ipada će vas upozoriti kada pređete preporučenu jačinu tona. Poštujte preporuku i smanjite ton - muziku slušate vi i nije neophodno da je čuju svi oko vas.

Rad sa decom oštećenog sluha

Sluh ima značajnu ulogu u razvoju dece. Slušanjem učimo da prepoznajemo glasove, imitiramo zvukove i ono najvažnije, da razvijamo govor,komuniciramo,razvijamo socijalne veštine, da se orijentišemo u prostoru. Sluh nam pomaže da prepoznamo zvukove koji prate neke potencijano opasne situacije (sirene automobila...)
Sluh igra jednu od najbitnijih uloga u formiranju ličnosti deteta i njegovog ponašanja. Na sreću, danas su nam dostupne različite metode otkrivanja oštećenja sluha, i u najranijoj dobi, i utvrđivanja stepena oštećenja sluha pa se deca koja ne čuju više ne svrstavaju u grupu sa decom ometenom u razvoju. Vreme otkrivanja oštećenja sluha je jedan od ključnih faktora. Što se ranije otkrije oštećenje sluha ranije se kreće sa rehabilitacijom i značajno se umanjuje negativan efekat oštećenja sluha po razvoj deteta. Roditeljima je nekada teže da se izbore sa činjenicom da njihovo dete ima oštećen sluh, nego što je to slućaj sa samim detetom. Izuzetno je važno da roditelji budu otvoreni, dobro informisani i imaju pozitivan stav kako bi bili u mogućnosti da daju najbolje od sebe i stvore najbolje uslove za rehabilitaciju deteta. Stav roditelja se prenosi i na dete. Što se pre prihvati činjenica da postoji oštećenje sluha, brže se i bolje dete navikava na rehabilitaciju, sigurnije je u sebe i srećnije je.
Postoje različiti uzroci nastanka oštećenja sluha, uključujući nasledni faktor. Oštećenje sluha može nastati i tokom ranih godina života. Infekcije i upale uha su najčešći uzroci stečenog oštećenja u detinjstvu. Veliki broj dece ima sekretorne upale srednjeg uha, koje, ako se ne tretiraju, mogu izazvati trajno oštećenje. Dete sa čestim takvim upalama može slabije da čuje u tom periodu. Sposobnost učenja i ponašanje deteta mogu biti pogođeni ovim problemom, posebno tokom prvih godina školovanja.

Zašto je važno na vreme otkriti problem?

Što se ranije otkrije problem, veće su šanse da se dete razvija što bliže vršnjacima koji čuju, jer će dobiti aparate na vreme. Naše čulo sluha je potpuno razvijeno kada se rodimo i danas je moguće dijagnostikovati problem sa sluhom odmah po rođenju. Jako je dobro da se dete testira što je ranije moguće, posebno ukoliko u porodici postoji problem sa sluhom. Postoje skrining programi koji pomažu ranom otkrivanju oštećenja sluha, tj. otkrivanju oštećenja sluha odmah po rođenju (neki od centara gde se radi skrining su KBC Zvezdara, Institut za majku i dete). Studije pokazuju da se, osim u slučajevima izuzetno teškog oštečenja sluha, govor kod dece oštećenog sluha koja su dobila slušne aparate pre 6 meseci, uz rehabilitaciju i tretmane kod defektologa - surdoaudiologa, razvija normalno kao i kod dece koja čuju. Nemamo svi jednako razvijeno čulo sluha, ali su nam periodi razvoja sluha uglavnom zajednički:

Prenatalna stimulacija
Beba u stomaku poseduje rudimentalana sluh već od 20 nedelje. Ovaj sluh će se razvijati do kraja trudnoće. Fetus je sposoban da čuje zvuke spolja, mnogo više niske frekvencije nego visoke.
0-4 meseca
Beba se trza i reaguje na jak i iznenadan zvuk. Počinje da lokalizuje zvukove, prati lokalizaciju zvuka pokretom očima.
3-6 meseci
Pokazuje interesovanje za različite zvukove, igra se proizvodeći zvukove sama. Prepoznaje glasove porodice.
6-12 meseci
Brblja i raduje se novootkrivenoj mogućnosti. Često zabavlja sebe tako što proizvodi različite zvukove i ponavlja ih. Počinje da razume jednostavne reči kao što su mama ili ćao ćao. Počinje da prati jednostavne instrukcije.
12-18 meseci
Od brbljanja do prvih reči. Dete koristi oko 20 reči i razume oko 50.
2 godine
Obično govori u kratkim rečenicama, aktivan rečnik sadrži oko 200-300 reči. Uživa u tome da mu se čita i može da pokaže (imenuje) mnogo stvari u slikovnicama.
3-4 godine
Koristi reči i rečenice da izrazi svoje želje i potrebe, postavlja pitanja, iskazuje osećanja. U ovom periodu je intenzivan razvoj razumevanja i govora i izgovora.

Vodič za roditelje u izboru slušnog aparata

Roditelji dece oštećenog sluha bi trebalo da, u saradnji sa stručnim licem koje radi sa detetom, izaberu aparat. Preporuka je da se isproba vise različitih aparata, posebno kada su u pitanju deca predškolskog uzrasta ili deca koja prvi put nose aparat. Uzmite aparate na probu, koja bi trebalo da traje minimum 2 nedelje. Nemojte se zadovoljiti prvim aparatima koje budete probali, a nemojte se rukovoditi ni cenom. Rukovodite se reakcijama deteta i preporukom defektologa iz tretmana kada dete koristi aparate. Najskuplji aparati imaju i najbolje tehničke karakteristike, ali ne znači da će najskuplji biti i najbolji izbor za vaše dete. Pratite reakcije deteta!

Kontakt

Ukoliko imate pitanja, nedoumice ili savete, budite slobodni da nas kontaktirate.